Moji "Krugovi"- Herendi porcelan

Tetka Jela i teča Emil imali su savršen zivot. Emil je bio Nemac, rođeni gospodin. Kod njih se znao red. Vreme kada ustaju, ko obavlja nabavku, kada su šetnje, vreme za obroke, popodnevni odmor. Dece nisu imali. Izgledalo je da su jedno drugom bili dovoljni. U njihovom besprekornom stanu u trpezariji, dominirao je stakleni ugradjeni plakar sa pićem i kristalnim čašama. Subota je bila rezervisana za druženje sa najbližim rođacima i prijateljima. Mama bi obično tada kupovala novu haljinu. Tata bi dugo birao kombinaciju odela, košulje i kravate. Nakon večere i degustacije teticinih specijaliteta, mene bi kao malu, stavljali u fotelju u dnevnoj sobi. Gledala bih televizor i tetkine Herendi porcelanske figure. Moja omiljena bila je balerina. Jednom prilikom krenula sam da je dotaknem. Kako sam pružila prst prema njoj, na vratima se pojavila tetica i viknula je. Odskočila sam i gurnula figuru koja je pala i pukla na dva dela. Tetka je bila jako ljuta. Zbunjeni tata, odmah joj je obećao drugu. Po meni, mogla je i ova da se zalepi ali su mi objasnili: Skupe i retke figure nikada se ne lepe. Tako mogu samo prividno da stoje ali vise nemaju istu vrednost. Svako može slučajno da pogreši, nekog povredi ili nešto slomi. Važno je da shvatimo razliku. Sve materijalno je nadoknadivo. Boli samo ono što ne može da se kupi.