POSTAVITE GRANICE

Tetka Jela i teča Emil imali su savršen zivot. Emil je bio Nemac, rođeni gospodin. Kod njih se znao red. Vreme kada ustaju, ko obavlja nabavku, kada su šetnje, vreme za obroke, popodnevni odmor. Dece nisu imali. Izgledalo je da su jedno drugom bili dovoljni. U njihovom besprekornom stanu u trpezariji, dominirao je stakleni ugradjeni plakar sa pićem i kristalnim čašama. Subota je bila rezervisana za druženje sa najbližim rođacima i prijateljima. Mama bi obično tada kupovala novu haljinu. Tata bi dugo birao kombinaciju odela, košulje i kravate. Nakon večere i degustacije teticinih specijaliteta, mene bi kao malu, stavljali u fotelju u dnevnoj sobi. Gledala bih televizor i tetkine Herendi porcelanske figure. Moja omiljena bila je balerina. Jednom prilikom krenula sam da je dotaknem. Kako sam pružila prst prema njoj, na vratima se pojavila tetica i viknula je. Odskočila sam i gurnula figuru koja je pala i pukla na dva dela. Tetka je bila jako ljuta. Zbunjeni tata, odmah joj je obećao dru

Dugo sam se pripremala za taj razgovor. Trebalo je izabrati tri teme iz tristapedeset radova i preko pedeset i nešto knjiga. Sve je bilo savršeno u njima. Precizno, jednostavno, tačno. Krenula sam od globalizacije, još dve teme i tri za rezervu. Izvadila sam papirić, stavila ga na sto, uz reči da mi nije bilo lako. I ja sam se malo pripremao, rekao je, dok je vadio svoj papirić iz džepa. Ništa ne ide bez dobre pripreme. Izbor je bio indentičan. Možemo reći slučajnost ali nije. Tvrdim, kao što je on tada tvrdio: "Znate,  suma pozitivnog i negativnog uvek dodje na nulu. Ne kazem to kao psihijatar, nego kao sudski veštak. Pratio sam porodična stabla. To nije više da se vrati na treće koleno, već u ovom životu. Vreme se ubrzalo." Postao je moj mentor i učitelj. Saradjivali smo dugo. Onda je jedne noći otišao. Tiho kao sto je i živeo. Ostavio je svoje knjige, radove, teme da ih sledimo  a reči pamtimo zauvek. U spomen prof.Petar Bokun Šta je govorio i pisao prof. Petar Bokun