POSTAVITE GRANICE

Nekada je bilo: "Pozorište, ali ne u mojoj kući." Danas imamo rijaliti, na sve načine. Postavlja se pitanje, da li mora baš tako? Da li želite tako da živite? Neophodno je razvijati  svesnost o tome da naši darovi često mogu da nas odvedu u nevolju. Treba izbegavati te zamke. Ovo je pravo vreme da napravimo razliku.  Postoji ogromna konkurencija u onome što je obično, ali gotovo da je nema u onome što je izuzetno. Nikada nije bilo toliko prilika da se postane neuporediv kao sada. Tako malo ljudi je posvećeno posebnosti u ovo doba raspršenog fokusa, narušenih vrednosti i oslabljene vere.  Vratite pažnju na svoj mali svet. Ostavite stalni prestiž i medalje za one nesigurnije. Sami treba bez tuđeg odobravanja da znate ko ste i koliko vredite. Setite se šta je rekao Filip Makedonski u poruci Sparti: "Savetujem vam da se potčinite bez odlaganja, jer ako dovedem vojsku u vašu zemlju, uništicu vaše useve, pobiti vaš narod i srušiti vaš grad." Odgovor Sparte bio je: "

Imamo pet čula. Možda imamo još pet, i drvo života moglo bi da nam pokaže stvari za koje nikad nismo pretpostavili da postoje... Kako nemamo više od tih pet čula, naš um ne moze čak ni da zamisli takvu mogućnost.  Čovek koji je rođen slep i gluv ne može da pojmi kako cvet koji dodiruje i miriše ima neku boju. Nikada mu se neće javiti misao da postoji tako nešto. Da bismo stvarno živeli i bili ono što jesmo, potreban nam je poseban dar da naslutimo i mislimo o onom što je nepoznato. Prevazilaženje sopstvene uslovljenosti teško je koliko i korišćenje sopstvenih pet čula po prvi put. Kada im ukažete poverenje, umesto da aktivirate svoju potrebu za odobrenjem i prihvatanjem, osetićete se čudno i usamljeno, ali će zadovoljstvo koje ćete doživeti biti neizmerno kao da ste se ponovo rodili. Odlomak iz knjige "Novi dan" - Antoni de Melo                                 Fotografija Tara Reljic

Izlaganje tuđim mišljenjima je naročito korisno upravo kod osetljivih tema. Obično se okružujemo ljudima koji misle slično kao i mi. Spreman sam da se kladim da većina vaših prijatelja deli većinu vaših stavova. Uvek ćemo rado obrazlagati svoje mišljenje o ovoj ili onoj temi, ali ponekad može biti korisnije da čujemo drugačiji stav. To što ste čuli stav iznet sa drugačije pozicije neće promeniti vaše mišljenje, ali će vas naterati da dublje razmislite o problemu. Otvorenost uma se mora vežbati-koristiće vam kada vam sadašnji filozofski stav više ne bude dovoljan. Mišljenje uvek imamo, ali ne znamo da li su ta mišljenja svaki put ispravna. Ako želite da vas lična filozofija dobro služi, morate povremeno da uradite poneko fino podešavanje i budete spremni na dublje promene kada to bude potrebno. Odlomak iz knjige "Platon, a ne prozak! - Lu Marinof

Dok mi razmišljamo o novim trendovima, svake godine gube se milijarde zbog odeće koja se retko nosi i retko reciklira. Industrija sve više vrši pritisak na resurse, zagađuje se i degradira životna sredina i stvaraju se negativni uticaji na društvo. Budući da je globalna prodaja odeće na putu da se i do pet puta uveća u narednih 30 godina došlo je vreme da se zapitamo kako dalje?   Tokom trajanja svetske pandemije zbog korona virusa (COVID 19) imali smo vremena da dobro razmislimo o svemu što nas okružuje. Pre svega o našem štetnom uticaju na životno okruženje i zagađenju koje je odavno prešlo sve granice.  I pored toga što stručnjaci već godinama, decenijama ukazuju, ljudi i dalje misle samo na profit ne obazirijući se na upozorenja. Tek sada smo se ozbiljnije zapitali sta se to dešava sa prirodom i kakav moze biti budući scenario. Dok ponovo kupujemo, menjamo, bacamo odevne komade, modna industrija i dalje zagadjuje vazduh i to više od svih aviona i brodova zajedno.  Prema najnovijim

Zašto nam je moda toliko važna? Šta nam ona znači ili govori o nama? Pogledajte samo koliko ima modnih dizajnera, časopisa, blogera, manekena, modela i ljubitelja mode na svetu. Priznali ili ne, nije svejedno sta ćete obući. Vaš lični stil govori mnogo o vama. Da li ste esteta, koliko ste kreativni, maštoviti, urbani...  Na osnovu načina kako birate i kombinujete odevne komade šaljete poruku o sebi okolini. Raspoložena sam i želim to da pokažem, biću u vedrim tonovima, opuštena i nasmejana. Možda nije moj dan, zato biram nešto jednostavno i svedeno. Upućena sam u nove trendove i vešto ih kombinujem sa svojim stilom. Ne želim da budem kao svi drugi, oblačim nešto sasvim drugačije. Danas sam potpuno opuštena, dovoljne su mi farmerice, patike i majica. Treba mi neka jaka boja da ostavim utisak. Sve ovo su načini da nesvesno pošaljete poruku.  Takođe je važno da izbor odeće prilagodite situaciji. Tako pokazujete poštovanje okolini ali i svoje vaspitanje. Moda nije samo lep izgled uz sklad

Semantika svadbenih običaja Ostojićeva u Banatu. Diplomski rad, nekada davno. Ne samo zbog dede. Više zbog mirisa koji i dalje nedostaju. Svaku državu, grad, more, planinu, pamtim tako. Sećaju i mene samu na onu od nekada. Otišla sam nedavno da ponovo vidim našu staru kuću u Iđosu. Prepoznala ulicu, iznenadila me kaldrma, osvojila sećanja. Perspektiva gledanja danas drastično drugačija. Prošli kroz selo, zavirili u dvorišta, otišli iza bašta... Samo mir i začuđena lica domaćina. Spava i dalje moj Banat. Čuva ga neka tišina starih ukusa i mirisa.  Negde iza sećanja, na kraj sela, babina bašta kod Iđoša... Fotografija 2020. godina

Prva simpatija, srednja čkola. Nedokučiv, svestan sebe. Gledanje i traženje po školskim hodnicima. Čekanje da ga sretneš u prolazu. Ipak, gleda te. Zadirkuje. Dve godine stariji. Mala: skupljena kosa, pletenica, patike, farmerice i dva ruksaka. Jedan za skolu drugi za balet. Svaki dan. Između sendvič i trk. Za priču nije bilo vremena, nekoliko rečenica. Ipak, saznala šta čita. Od tada zavolela Hermana, upoznala Demijana, Sidartu, Sinklera, Harija, Zlatoustog, Narcisa i dijalektiku pronalaženja, sebe a ne drugoga. " Nema nijedne , nijedne, nijedne dužnosti za probuđene ljude osim ove jedne: tražiti samoga sebe, postati čvrst u sebi samome, napipati svoj vlastiti put koji vodi unapred, kuda god bilo da vodi. Pravi poziv za svakoga bio je samo jedno: doći do sebe samoga." "Ja sam bio hitac prirode, hitac u neizvesno, možda radi nečeg novog, možda ni radi čega, i moj poziv bilo je jedino to da taj hitac iz pradubine pustim da dejstvuje, da osetim u sebi njegovu volju i da ga

Misli su reči. Reči čine dela. Dela pokazuju karakter. Karakter stvara život. Sve zajedno, nastane sudbina. Proverila sama, mnogo puta. Čitala kao mlada, čitala tokom niza godina, naučila skoro napamet. "Ex ponto, nemiri, lirika"- Ivo Andrić: "Poimam i shvaćam nevidljivu logiku svih događaja u čovjekovom životu. Ne riječima i ne mislima samo, nego svom dubinom cijelog bića svog osjećam divnu, neumoljivu ravnotežu koja vlada u svim našim odnosima. Ima neznana formula koja određuje odnos između radosti i bola u našem životu. Stradanje i grijeh se upotpunjuju kao kalup i njegov odljevak. Život nam vraća samo ono što mi drugima damo." Ispit, jugoslovenska književnost, profesor dr Slavko Gordić. Čekam prvo pitanje, u glavi ponavljam želju Ivo Andrić... Dobijam to pitanje, ne znam kako. Dalje je bilo lako. Čista desetka. Shvatam moć želje, misli, ljubavi, vrednost predanog rada.   Prepoznajem njegove  razgovore sa dušom : "Nemojte drhtati kao da je svijet hladna i pr

Sa stilom ili ne, tada su mi saopštili da imam predispoziciju za dijabetis tipa 2 i da moram da menjam životne navike, tačnije "rafove". Šta je to trebalo da znači, da moj stil  života nije dobar? Rekli su da sam sretna, jer su ustanovili na vreme. Tada sam vodila i uređivala emisiju " Sa stilom ". Moda, nega, lepota, putovanja... Iznutra: stres, nedostatak vremena, želja da je sve perfektno, negovano, doterano, svakodnevno. Svi želimo obrazovanje, karijeru, uspeh, priznanja. Kada to postignemo, ukoliko smo nemarni, stigne opomena. Gde smo nego na početku. Početku brige o sebi. Ako ne valjate sebi šta ćete drugima. Zato promenite rafove. Izaberite zdravo: navike, okruženje, ishranu, relacije. Malo zdravog  egocentrizma i samo pravo!  

Ako vam je srce zatvoreno, popijte šolju jutarnje kafe sa njim. Otvorite se i popričajte malo. Srce ce vam reci da nije važno da budete u pravu nego da budete srećni. Zapitaće vas, ima li smisla da zbog svojih ubeđenja jedni druge unesrećujemo ili vređamo? Svaki pokušaj da nekoga ubedimo da prihvati naše poglede, u stvari je naš ego na delu. Čak i kada se ispostavi da je u pravu, ego ne poznaje granice, on samo traži rasprave da se kroz njih iskaže. Sa godinama dolazi zrelost koja nas uči da ne shvatamo svoje misli previše ozbiljno. Biti u pravu ili ne, mnogo manje je važno nego biti srećan. Svaka ljutnja je poraz a najbolja osveta je ljubav.

Današnja tehnologija rešila je stare ekonomske probleme dajući nam nove psihološke probleme. Poplava "izuzetnog" učinila je da se često osećamo neuspešno, nesigurno, pred nerešivim problemima. Biti "prosečan" postala je nova mera neuspeha. Na društvenim mrežama svi su tako izuzetni, savršeno srećni, lepi. Zapitajte se, da li je stvarno tako? Sve je neki marketing čim je javno. Nešto vam poručuju, prodaju. Istinski srećni, zadovoljni ljudi nemaju potrebu da to preterano ističu u javnosti. Zato cenite obična iskustva, prijateljstva, stvaranja. Ljudi postanu odlični u nečemu kada shvate da nisu odlični već prosečni i da mogu biti daleko bolji. Zaboravite sujete i pokazivanje, učinite to radi sebe, samo za vas i za one koje volite.

Reči znače ali ćutanje govori više. Evo probajte, ćutite sve što želite da kažete. Moćno je to. Ćutite vaša prava osećanja. Čuvajte ih ljubomorno za sebe. Sve može lako da vam isklizne, nestane. Tuđa sreća nikada nije bila u modi. Ne mislite da će vaša biti. Sreća smeta. Razotkriva tuđe praznine i interese. To što znate, vi bolje ćutite. " Svi veruju u laž, pa misle da ih lažem kada im kažem istinu ", rekao je Fineas Parkherst Kvimbi. Cemu priča kada je sve izrečeno? Svi će čuti samo šta oni žele. Vi zato promućkajte glavu i pazljivo saslušajte kada vam ćute. Setite se dramske pauze i njene neizvesnosti. Ko to ne nauči da prepozna, propustiće suštinu. Hiljadu reci kasnije neće moći da nadoknadi tu jednu iskrenu tišinu.

Vreme je da se zapitamo: Šta život koji čivimo cini vrednim življenja? Naša kriza nade  često počinje sa osnovnim osećanjem da ne kontrolišemo ni sebe ni svoju sudbinu. Osećamo se kao žrtve sveta oko sebe i dalje ubeđeni da se sve vrti oko nas. U redu je imati tu izvesnu dozu narcisoidnosti. To je i neizbežno, jer sve što smo ikad saznali ili iskusili dogodilo se nama ili smo mi to naučili. Pitanje je, koliko smo iskreni? Većina ljudi veruje da je natprosečne inteligencije i da ima u svemu natprosečne sposobnosti. Svi misle da su pošteniji i moralniji nego što zaista jesu. Svako od nas, kada mu se pruži prilika, zavarava se uverenjem da je ono što je dobro za nas dobro i za sve druge. Kad napravimo grešku, to je nesrećan slušaj. Kada neko drugi pogreši osuđujemo njegov karakter.  Uporna narcisoidnost niskog nivoa je prirodna, ali je isto tako verovatno i u korenu mnogih naših problema. To je osnovni problem čovečanstva. Kvarimo svaku prirodnost i intuiciju. Narcisoidnost je poslednj