POSTAVITE GRANICE

Pre nekih 14 godina, lekari su mi skrenuli pažnju na sklonost ka dijabetisu tipa 2, napomenuvši da imam sreće što su otkrili tako rano jer mi to ostavlja mogućnost da promenim loše navike na vreme. Niko u porodici do tada nije imao ovaj problem i bila sam potpuno zatečena. Rekli su mi da se dijabetis tipa 2 širi kao epidemija po svetu i da nema veze to što niko u mojoj porodici do tada nije imao. Uzrokuju ga hrana koju konzumiramo, stres i slaba fizička aktivnost. Postoji način da se sve drži pod kontrolom ali traže se istrajnost i upornost. Obično  u talasima pazimo pa potpuno zanemarujemo, što je velika opasnost.  Najčešće ova bolest pogađa ljude starije od 45 godina ali to ne znači da i kod mlađih ne može da se pojavi. Češća je kod ljudi koji imaju prekomernu težinu ali ni to nije pravilo. Kada imate dijabetis tipa 2, to znači da vaše telo ne reaguje kako treba na insulin. Kao rezultat, glukoza (šećer) iz hrane, ne može da uđe u ćelije. Umesto toga nakuplja se u krvi. Osećajući viso

Stručnjaci za boje i dijagnostičari trendova imaju ove godine pune ruke posla. Osnovni zadatak je da pokrenu prilično zamrlu modnu situaciju nastalu tokom pandemije. Svetlo se pojavilo i sada se traže modna osveženja i rešenja,   pre svega u vedrim tonovima pogodnim za bolja raspoloženja. Može se reći da je povratak prirodi jedna od malo dobrih strana pandemije. Upravo je dizajnerima priroda donela posebnu inspiraciju i sada žele da je unesu u svakodnevni život, ne samo u okruženju nego u svakom mogućem detalju. Na nama, pored nas ili u ormanu. Svi smo čuli za bukovačke livade i polja lavande koje su privukle pažnju brojnih posetilaca, ne samo ljubitelja prirode nego i lepe fotografije. Nekako u isto vreme,  pomama za lavandom buknula je svuda u svetu. Dizajneri su je već rezervisali i najavili kao trend boju za 2023. godinu.  Nijansu su preciznije nazvali  digital lavanda inspirisani time što je u velikoj meri prisutna online i sada se pretapa u svakodnevni život.  Virtuelni svet def

Nju svi vole, čak i ako to ne priznaju. Mala kockica pomera granice. Sam pogleda na nju je neodoljiv. Inspirativna a dostojanstvena. Iza nje stoji tradicija. Za savršen ukus potrebna je inspiracija. Veština pravljenja čuvana godinama. Traži posvećenost, kreativnost, strpljenje i talenat. Postavlja se pitanje,  odakle joj ta čarobna moć?  Brojna istraživanja govore u prilog njoj. Čokolada je lek, afrodizijak i put do dobrog raspoloženja. Potiče lučenje hormona sreće. Sastojci u čokoladi  imaju psihoaktivan efekat i čine da srce brže kuca. U sebi sadrži feniletilamin, koji u ljudskom mozgu funkcioniše kao neurotransmiter. Takve supstance su serotonin i endorfin. Nastaju u nervnoj ćeliji i odmah deluju prenoseći informaciju od jedne do druge ćelije.  Smanjeno stvaranje serotonina u nervnom sistemu, uzrokuje loše raspoloženje i depresiju. Serotonin reguliše krvotok u mozgu, telesnu temperaturu, smanjuje apetit, ubrzava motorne funkcije i deluje kao analgetik.   Dok jedemo čokoladu, potiče

Na obroncima Fruške gore u blizini mesta Šišatovac u tihoj dolini uz potok Remeta nalazi se ženski manastir Petkovica sa Crkvom Svete Petke. Po predanjima, ovaj manastir je podigla Jelena Štiljanović, udovica poslednjeg srpskog despota Stefana Štiljanović, čija je zadužbina bio manastir Kuveždin. Manastir je više puta bio razaran da bi 50-tih godina počela obnova. Crkva je u većoj meri zadržala prvobitni izgleda a izgrađena je u maloj disproporciji, što daje poseban šarm ovoj građevini. Lepoti mesta doprinose savršena priroda, dobra organizacija i poseban mir i tišina. Zeleni travnjaci, sadnice i povrtnjaci upotpunjuju prizor uz jezero što zajedno stvara bajkovitu sliku. Topli osmesi i ljubaznost deo su savršene energije i sklada koji vas ispune odmah pri dolasku. Sve ostalo morate doživeti sami. Manastir je udaljen nepunih 50 km od Novog Sada i otvoren je za posetioce svakoga dana.

Istraživanja pokazuju da voda oslobađa hemijske reakcije koje su direktno povezane sa srećom. Bez obzira da li smo i koliko upućeni, svedoci smo da je zaista tako. Pored vode naši problemi jednostavno nestaju. Dopamin, serotonin i oksitocin, tri predivna hormona zaslužna za sreću, lakše dišu uz vodu, bez obzira da li se radi o moru, jezeru ili reci. Jedna od najprodavanijih knjiga "Blue Mind" u prevodu "Plavi um" biologa Wallacea J.Nicholsa to detaljno objašnjava.  Autor je deset godina proučavao uticaj vode na čovekov mozak i došao je do saznanja da je za osećaj sreće ključna voda i to posebno morska. Nije ni čudo s' obzirom da se naše telo sastoji uglavnom od vode. Dokazano je da veća vodena tela poput mora i okeana posebno opuštaju. Dovoljna je i sama blizina vode da bi mozak i telo bili srećniji. Povećava se smirenost, umanjuju teskobe i popravlja koncentracija. Dok sedite pored vode, posebno smiruju zvukovi koji pomažu da očistite glavu od nepotrebnih mis