POSTAVITE GRANICE

U mom malom svetu a velikoj, prevelikoj sobi za moj uzrast od pet, šest godina događale su se čudne stvari. Rekli bi neki, sasvim normalno za jedno osetljivo i plasljivo dete. Svaki put kada zatvorim oči, imala sam osećaj da odlazim negde gore daleko. Strah je bio ogroman i jedino rešenje je bilo da pokupim svoj jorgan i tako mala ga odvučem do mamine i tatine sobe. Ukoliko je bilo mesta sa mamine strane, odmah bih se sakrila u njenom zagrljaju.  Druga opcija bila je da sedim nemo pored nje i čekam to malo mesta koliko mi je trebalo da se zaštiti moj svet. Samo ona je to mogla. Nema daljeg objašnjenja. Toplina i zagrljaj majke daju vam za ceo život osećaj da ste vredni ljubavi. Jedino tako možete kasnije i vi drugima da je pružite. Niko ne može dati ono što nema. Ljubav zato i postoji, ne boli da se voli. Deca nisu igračke da se uzimaju i daju. Podrška svoj deci da pokažu mami i tati kako se voli.

Tetka Jela i teča Emil imali su savršen zivot. Emil je bio Nemac, rođeni gospodin. Kod njih se znao red. Vreme kada ustaju, ko obavlja nabavku, kada su šetnje, vreme za obroke, popodnevni odmor. Dece nisu imali. Izgledalo je da su jedno drugom bili dovoljni. U njihovom besprekornom stanu u trpezariji, dominirao je stakleni ugradjeni plakar sa pićem i kristalnim čašama. Subota je bila rezervisana za druženje sa najbližim rođacima i prijateljima. Mama bi obično tada kupovala novu haljinu. Tata bi dugo birao kombinaciju odela, košulje i kravate. Nakon večere i degustacije teticinih specijaliteta, mene bi kao malu, stavljali u fotelju u dnevnoj sobi. Gledala bih televizor i tetkine Herendi porcelanske figure. Moja omiljena bila je balerina. Jednom prilikom krenula sam da je dotaknem. Kako sam pružila prst prema njoj, na vratima se pojavila tetica i viknula je. Odskočila sam i gurnula figuru koja je pala i pukla na dva dela. Tetka je bila jako ljuta. Zbunjeni tata, odmah joj je obećao dru

Dugo sam se pripremala za taj razgovor. Trebalo je izabrati tri teme iz tristapedeset radova i preko pedeset i nešto knjiga. Sve je bilo savršeno u njima. Precizno, jednostavno, tačno. Krenula sam od globalizacije, još dve teme i tri za rezervu. Izvadila sam papirić, stavila ga na sto, uz reči da mi nije bilo lako. I ja sam se malo pripremao, rekao je, dok je vadio svoj papirić iz džepa. Ništa ne ide bez dobre pripreme. Izbor je bio indentičan. Možemo reći slučajnost ali nije. Tvrdim, kao što je on tada tvrdio: "Znate,  suma pozitivnog i negativnog uvek dodje na nulu. Ne kazem to kao psihijatar, nego kao sudski veštak. Pratio sam porodična stabla. To nije više da se vrati na treće koleno, već u ovom životu. Vreme se ubrzalo." Postao je moj mentor i učitelj. Saradjivali smo dugo. Onda je jedne noći otišao. Tiho kao sto je i živeo. Ostavio je svoje knjige, radove, teme da ih sledimo  a reči pamtimo zauvek. U spomen prof.Petar Bokun Šta je govorio i pisao prof. Petar Bokun

Balet u nama "Erika Marjaš"- Svenka Savić Autorka u knjizi "Erika Marjaš" piše o detinjstvu umetnice u Novom Sadu i o njenom profesionalnom uspehu. Prvi put su na jednom mestu objedinjeni svi podaci ne samo o umetnici nego i o kolektivu kojem je podarila svoj talenat i ljubav. Knjiga je istovremeno i deo istorije Baleta SNP u Novom Sadu. Da se još jednom rodim, verovatno bih sve ponovila. Sve. Istim bih putem krenula, opet bih bila balerina... Mislim da mogu reći da sam srećna... Erika

Rođena sam na Krstovdan, dan uoči Bogojavljanja. Kada sam imala godinu dana, krštena sam u Sabornoj crkvi u Novom Sadu.  Deda Milan me je zvao " Zlatan krstić ". Mnogo godina kasnije, saznala sam da se ti dani od Božića do Bogojavljanja, u narodu zovu "nekršteni dani". Veruje se da  su posebno opasni. Kažu da tada ne treba izlaziti noću van kuće. Napolju se ne ostavlja ništa belo a naročito se ne ostavlja dečija odeća, jer su svuda urokljive i zle oči koje mogu da naškode deci. Veruje se da će dete koje se rodi u "nekrštene dane" biti bolešljivo i nesrećno a postoji i verovanje da takvu decu napolju vrebaju stravične ptice sa dečijim likom. Naš narod smislio je protivlek za te dane i nekada su po selima i gradovima na sve strane išle povorke koje su predstavljale duhove i čudovišta. Ovi koledari su se kretali od kuće do kuće i tražili priloge: meso, brašno, mleko, vino. Tako su najlakše zaboravljali na strahote koje vrebaju iz mraka. Kako se danas deca šti

Ipak si ti balerina, procenio je tada novi poznanik, danas dragi prijatelj. Možes ti to, nastavlja. Posle godina baletske škole, ništa ne bude teško. Naučene ste vi. Seti se samo krvavih prstiju u špic patikama. Rana na otvorenu ranu. A onda izađete na scenu, ponosne i graciozne. To vas ojača za ceo život. Zar nije tako? Da, samo mi je trebalo da neko drugi to primeti. Još uvek imam taj poseban respekt, donekle i strah, kada sretnem Ksenu, svoju nastavnicu iz baletske škole. Lepa a gorda. Nedavno su me pitali na jednom snimanju, šta je najvažnije u baletu? Balans, kažem. Nauče vas šta su umerenost, ravnoteža, negovanost, prirodnost i najvažnije upornost. Sada, posle borbe sa svim izazovima, kilometrima, kišom i suncem uz osmeh shvatam. Ipak sam ja balerina, mogu ja to a mogu i više.

"Tri palme na otoku sreće" mogu da zvuče i kao "Tri korpe za sigurnu sreću"... A sve je počelo ovako, sa najslađim poklonom ikad (na slici), koji čuči tu pored, opominje i podseća dok čitam. Prenosim šta kaže Rouz, baka Dejvida Baha u knjizi " Pametna žena, bogata žena".  Nikada se ne stavljaju sva jaja u jednu korpu. Baka "investitor" odavno je znala da morate imati tri korpe kada planirate svoje finansije. Jednu za osiguranje, drugu za penziju i još jednu za snove. Izdvajam reč  planirati . Osnova svega. Krenite na vreme, važno je samo kako stvarno živite a ne kako želite da to drugi vide.

Rekao je, piši, samo piši... Ne vraćaj se da čitas. Samo napiši sve sto imaš u sebi. Ali toliko toga ima da ne znam odakle da počnem. Onda preskaci. Piši šta sada osećaš, posle ćeš se vratiti na staro. Znači treba da pišem od momenta kada sam „ znala “.  Nije to bio onaj osećaj kao da se znamo hiljadu godina unazad pa kroz više života. Samo sam se opustila, shvatila da postoji dobro nasuprot zlu i  osetila kako to ubuduće da razlikujem. Sada znam i ne brinem, savršeno radi ta kosmička ravnoteža. Postavlja tačno sve gde treba otvarajući put uvek nečemu novom, nečemu veličanstvenom.  Prvo vas nauči da transformišete svoje okolnosti i da se borite. Onda vas nauči šta su fleksibilnost i prilagodljivost. Morate biti nežni i savitljivi kao trska. Morate pronaći svoju ličnu filozofiju, onu u koju ćete da verujete i da je sledite. Sve ostalo prepustite univerzumu, koji savršeno zna. Kako? To je pitanje za koje ću tek potražiti odgovore.  Zato pišem, zaboravljam izgovore. Pišem šta sada ose

Ako razmotrite svoj motiv da uradite bilo šta, videćete da je to zato što verujete da ćete tako biti srećni. Primarni cilj svih ljudi na planeti je da se dokopaju sreće. Postavlja se pitanje, ko ili šta treba da vas usreći? Partner, novac, posao, kuća ili automobil? Na ovaj svet došli ste sami, sami ćete ga i napustiti. Svaki plan u kome učestvujete, svaka aktivnost u životu, ima jednu konstantu: vas. Niste uvek isti, ali uvek ste deo plana. Sve ostalo dolazi i prolazi - roditelji, partneri, prijatelji, saradnici, imovina, okolnosti, situacije. Vaša sreća potiče od vašeg stava a ne od spoljnih faktora. Imate moć da izaberete način na koji želite da se osećate. Primenite to u praksi. Ako je vaš lični mentalni stav ispravan, čak i ako ostanete u neprijateljskoj atmosferi, osećaćete se srećno. Kao što ne treba da prenosimo odgovornost za svoju srecću na druge isto tako nismo odgovorni za sreću drugih. Barem ne sve vreme. To može da bude naš posao kratko ali trajna sreća je lična odgovor

Nedavno sam pročitala kako i zašto odrasli igraju igru "Gluvi telefoni". Znate ono: Šapnete jednoj osobi nešto a ona to prenese drugima, malo nešto doda jer se ne seća bas tačno a i da bude zanimljivije. Taj drugi malo pogrešno čuje, tako mu nekako i odgovara, pa sada on još malo doda čisto da popuni neke rupe u zapletu i da bude uverljivije kako bi mogao i sam da poveruje u to što dalje priča . Kako i sam nije baš uveren u to što je dodao, svaki put nešto ispriča malo drugačije.   Posle nekog vremena, ti novi dodatno ulepšaju priču , da se ne lažemo, izmisle bar trećinu da bude zanimljivije. Ovi naredni, pošto im se priča nešto i ne slaže, da ne ispadnu lažovčine, nastave sa prerađenom i nedavno proširenom svojom verzijom iste priče. Na kraju iskreno, više niko ni sam ne zna gde je sve počelo i odakle sva ta priča.   Da li to rade da bi ispunili svoje živote ili da opravdaju svoje nezadovoljstvo? Stručnjaci kažu da sve trenutne situacije poredimo sa našim prethodnim iskustvi

Naše društvo uvek spremno prihvata izgovore kojima se umanjuje licna odgovornost za sve što se smatra nepoželjnim. Čak i pušači kada obole od raka pluća, pre krive duvansku industriju nego sebe i svoju lošu naviku. Kako drugačije da se oslobodimo tereta koji nas pritiska nego da za svaku vrstu nezadovoljstva i neprimerenog ponašanja pronađemo krivicu u drugima? Držeci se takvog pristupa, dobijate samo isprazan osećaj da ste oslobođeni krivice i uzaludnu nadu da postoje laka rešenja. Nema lakih rešenja. Jedini način da dođete do trajnog rešenja nekog problema jeste da radite na njemu, sami ga rešite, iz toga nesto naučite i to što ste naučili primenite u budućnosti. Filozofski gledano, odsustvo razmišljanja leči se razmišljanjem. Pronadite uzroke, razmotrite ih iskreno i objektivno sagledajte posledice. Tek tada ste na početku.

Pas laje na ogledalo jer ne zna da vidi sebe samog, nego misli da je to drugi pas. Čovek zna šta vidi ali slabo to koristi. Za popravku, neophodno je da se dublje zagleda. Iz nekog razloga to teško ide. Možda odmaže sama priroda oka koja  je takva da gleda napolje i ne može da vidi sebe. Uvek lakše primetimo trn u tuđem oku nego brvno u rođenom. U redu je gledati tuđe mane i ponašanje, rezimirati  i kritikovati ali pre svega zbog sebe, radi sopstvene promene i usavršavanja. Budite dosledni i prvi izbegavajte to što osuđujete. Ne radi drugih, radi sebe.

Većina ljudi pred sam kraj svoga života shvati da najviše žale za onim što nisu uradili a imali su šansu. Kaju se zbog propuštenih prilika, rizika koje nisu preduzeli, strahova sa kojima se nisu suočili, rečima koje nisu izrekli. Da biste živeli život u pravom smislu potrebna je ta doza rizika, izlazak iz svakodnevne zone komfora. Da biste nešto promenili, morate prestati da idete linijom manjeg otpora. Nailazićete na prepreke i neuspehe, neće uvek biti ugodno ali samo tako možete promeniti nešto. Ne plašite se poraza, oni  su najvažniji deo sazrevanja, najbolji učitelji. Važno je da shvatite pouku i sačuvate entuzijazam. Sloboda je sa druge strane straha. Pređite tu reku. Život brzo prolazi a ne nudi reprizu.

Svi veliki mislioci, naučnici, filozofi, pesnici svoju inspiraciju tražili su u prirodi. Čak je i Njutn formulisao zakone gravitacije dok se odmarao pod drvetom jabuke. Boravak u prirodi višestruko je koristan. Ima isceljujuce, lekovito dejstvo, pomaze kod razvijanja kreativnosti, utišava neprestano brbljanje u našem umu i omogućava da ono što je izuzetno u nama dođe do izražaja. Važno je da tokom boravka u prirodi uspostavite vezu sa njom. Posmatrajte, uživajte u njoj, proučavajte je. Zastanite, sedite, hodajte bosi, lezite na travu, zagrlite, volite prirodu. Ona će vam višestruko vratiti a vi joj se zahvalite na svim darovima koje vam pruža, bez rezerve i računa. Plitvička jezera Fotografija 2018. godina

Znamo da misli oblikuju život. Na naše razmišljanje utiču ljudi sa kojima dolazimo u kontakt, knjige koje čitamo, reči koje govorimo, naše okruženje. Sve ono što nas okružuje, o šemu razmišljamo, određuje našu sudbinu. Ukoliko želite da postanete zadovoljniji, srećniji , prvi korak je da steknete kontrolu nad svojim mislima i pročistite ih. Za požetak, sredite svoj zivotni prostor. Izbacite sve nepotrebne sitnice, višak stvari, tamne boje. Učinite svoje lično okruženje što svetlijim i inspirativnijim mestom za život i rad. Ukoliko volite, dodajte vedre boje. Ako želite tišinu i mir, izaberite belu boju. Počnite sa "spremanjem" već danas i ne zaboravite: "Nijedan pesimista nikada nije otkrio tajne zvezda, novo kopno, niti je otvorio nove prostore ljudskom duhu". - Helen Keller Fotografija 2018. godina Castello di Miramare  "O Miramare, a le tue bianche torri attediate per lo ciel piovorno, fosche con volo di sinistri augelli vengon le nubi".- Giosue

Zabrinjavajuća činjenica je da se klima na zemlji drastično menja. Nivo ugljen dioksida u našoj atmosferi povecao se za 40% od preindustrijskog doba do danas. Uprkos svim nastojanjima svetske zajednice da stabilizuje i smanji ove promene, situacija se ne popravlja. Učestalost akcidenata širom sveta se više nego udvostručila u samo 35 proteklih godina, a 90% ovih katastrofa je vezano za vodu. Predviđa se još više ekstremnih vremenskih uslova u budućnosti.  Uloga svakog pojedinca može biti presudna. Šume, vode, vlažna staništa su izvori života. Važno je znati da obalna vlažna područja, reke, jezera, močvare, deluju kao sunđeri koji upijaju i skladište višak padavina. Tokom sušnih perioda u područjima ekstremno niske vlažnosti, oslobažaju uskladištenu vodu, odlažući tako početak suše i umanjujući nestašicu vode. Nikako se ne smeju isušivati jer na taj način od skladišta ugljenika postaju izvori ugljenika, koji u atmosferu oslobađaju vekovima skladištene količine ugljenika.  Odgovornos

Postoji neka čudna povezanost između vas i vašeg bicikla. Spajaju vas dečija radost i zrela mudrost. Uzajaman odnos pun razumevanja. Po kiši, vetru, hladnoći, suncu. Niz brdo, uz brdo. Na travi, blatu i asfaltu. Za vama ostavljate gradsku gužvu, probleme, prazne priče. Pomerate granice svojih viđenja, ubeđenja, hrabrosti i izdržljivosti. Svaki kilometar, nova životna stanica. Zanemarujete cilj a uživate u putovanju. Do različitih destinacija, preko ruta i staza. Postajete najbolja verzija sebe, srećni jer ste zajedno.

Ukoliko vas život razočara, prijatelji iznevere, najbliži ostave, sve lepo potone, nemojte žuriti. Uzmite mali predah i odmorite se. Za početak dobro se ispavajte, dan, dva ili više, važno je da tugu i razočarenje za početak prespavate. A onda se okružite dragim ljudima i uživajte zajedno sa njima u svemu što vam prija: hrani, piću, priči, filmovima. Gledajte komedije, romantične filmove, akcione, smejte se i plačite kao da ste ponovo dete. Uživajte u lepim pesmama, knjigama. Ukoliko sve to ne pomogne, odlučite se za neko putovanje, u društvu ili sami. Makar nekoliko dana. To može biti neka lepa destinacija ali i neko duhovno mesto. Posetite neki manastir, prizovite saosećanje u svoje srce i otvorite se. Prihvatite da se sve dešava sa razlogom. Promena su neizbežne ali nisu uvek strašne. Prigrlite ih i poželite im dobrodošlicu.

Naši današnji životi opsesivno su usredsređeni na nerealno pozitivna očekivanja. Budi srećniji! Budi najbolji! Budi zdraviji! Budi pametniji, brži, bogatiji, seksipilniji, popularniji, produktivniji. Neka ti više zavide i neka ti se više dive. Budi savršen i fenomenalan svakog jutra i to obavezno pokaži svima. Ipak, kad zastanemo i stvarno se zamislimo sve ovo zapravo koncentriše se na ono što nedostaje. A to što nedostaje sa laserskom preciznošću ukazuje na mane i neuspehe, pa ih još naglašava. Preterana želja za pozitivnim iskustvom sama po sebi je negativno iskustvo. Sto više budete težili i pokazivali drugima da se osećate bolje, to ćete manje biti zadovoljni. Sama činjenica da jako težite, pokazuje da vam to što ističete zapravo nedostaje.

Još od Platonovog vremena za vrlinu je smatrano osećanje da vladate sobom. Usponi i padovi začinjavaju život ali treba da budu u ravnotei. U suštini svega je mera između pozitivnih i negativnih osećanja koja dovodi do duševnog blagostanja. Ljudi ne treba da izbegavaju neprijatna osećanja da bi bili zadovoljni, pre bi trebalo da drže pod kontrolom burna osećanja koja su prepreka svakom prijatnom raspoloženju. Cilj je postići ravnotežu a ne potisnuti emocije jer svako osećanje ima posebnu vrednost i značaj. Naše strasti i žudnje, jesu naši najvažniji vodiči. Zato ih pustite da vas vode. Samo tako možete doći do onog suštinskog, nevidljivog. Samo srcem čovek vidi, ostalo su zablude.

Na grobu Bukovskog stoji epitaf : "Ne trudi se". I pored prodaje knjiga i slave, Bukovski je bio gubitnik. Znao je to. A njegov uspeh nije ponikao iz odlučnosti da bude pobednik, već iz činjenice da je znao kako je gubitnik, prihvatao je to i onda iskreno pisao o tome. Nikad se nije trudio da bude nešto drugo nego ono što jeste. Genijalnost njegovog dela ne ogleda se u prevazilaženju neverovatnih izgleda ili u razvijanju u blistavom književnom svetlu. Genijalnost je u njegovoj sposobnosti da bude potpuno, nepokolebljivo iskren prema sebi, posebno prema onim svojim najgorim stranama i da govori o svojim neuspesima bez oklevanja ili neizvesnosti. Odlomak iz knjige "E, zabole me"- Mark Manson

Verovatno ste čuli da se sličnosti privlače, a suprotnosti odbijaju. Dakle, to je samo delimicno tačno. Ono sto privlačite jeste ono što vam treba, ono što odbijate jeste ono što vam ne treba. Postoje sile koje konstantno spajaju one koji treba da budu zajedno. Naizgled slučajni susret predstavlja odvijanje vaše sudbine. Ključni ali često zaboravljeni sastavni deo dinamike veze jeste da privlačimo ljude koji odgovaraju nasem trenutnom nivou. Univerzum vas spaja sa drugima namerno, sa ciljem da jedno od drugoga učite i upotpunjujete se kao ljudska bica. Određuje granice i povezuje nas sa onakvima kakvi smo i sami.