POSTAVITE GRANICE

Ako razmotrite svoj motiv da uradite bilo šta, videćete da je to zato što verujete da ćete tako biti srećni. Primarni cilj svih ljudi na planeti je da se dokopaju sreće. Postavlja se pitanje, ko ili šta treba da vas usreći? Partner, novac, posao, kuća ili automobil? Na ovaj svet došli ste sami, sami ćete ga i napustiti. Svaki plan u kome učestvujete, svaka aktivnost u životu, ima jednu konstantu: vas. Niste uvek isti, ali uvek ste deo plana. Sve ostalo dolazi i prolazi - roditelji, partneri, prijatelji, saradnici, imovina, okolnosti, situacije. Vaša sreća potiče od vašeg stava a ne od spoljnih faktora. Imate moć da izaberete način na koji želite da se osećate. Primenite to u praksi. Ako je vaš lični mentalni stav ispravan, čak i ako ostanete u neprijateljskoj atmosferi, osećaćete se srećno. Kao što ne treba da prenosimo odgovornost za svoju srecću na druge isto tako nismo odgovorni za sreću drugih. Barem ne sve vreme. To može da bude naš posao kratko ali trajna sreća je lična odgovor

Nedavno sam pročitala kako i zašto odrasli igraju igru "Gluvi telefoni". Znate ono: Šapnete jednoj osobi nešto a ona to prenese drugima, malo nešto doda jer se ne seća bas tačno a i da bude zanimljivije. Taj drugi malo pogrešno čuje, tako mu nekako i odgovara, pa sada on još malo doda čisto da popuni neke rupe u zapletu i da bude uverljivije kako bi mogao i sam da poveruje u to što dalje priča . Kako i sam nije baš uveren u to što je dodao, svaki put nešto ispriča malo drugačije.   Posle nekog vremena, ti novi dodatno ulepšaju priču , da se ne lažemo, izmisle bar trećinu da bude zanimljivije. Ovi naredni, pošto im se priča nešto i ne slaže, da ne ispadnu lažovčine, nastave sa prerađenom i nedavno proširenom svojom verzijom iste priče. Na kraju iskreno, više niko ni sam ne zna gde je sve počelo i odakle sva ta priča.   Da li to rade da bi ispunili svoje živote ili da opravdaju svoje nezadovoljstvo? Stručnjaci kažu da sve trenutne situacije poredimo sa našim prethodnim iskustvi

Naše društvo uvek spremno prihvata izgovore kojima se umanjuje licna odgovornost za sve što se smatra nepoželjnim. Čak i pušači kada obole od raka pluća, pre krive duvansku industriju nego sebe i svoju lošu naviku. Kako drugačije da se oslobodimo tereta koji nas pritiska nego da za svaku vrstu nezadovoljstva i neprimerenog ponašanja pronađemo krivicu u drugima? Držeci se takvog pristupa, dobijate samo isprazan osećaj da ste oslobođeni krivice i uzaludnu nadu da postoje laka rešenja. Nema lakih rešenja. Jedini način da dođete do trajnog rešenja nekog problema jeste da radite na njemu, sami ga rešite, iz toga nesto naučite i to što ste naučili primenite u budućnosti. Filozofski gledano, odsustvo razmišljanja leči se razmišljanjem. Pronadite uzroke, razmotrite ih iskreno i objektivno sagledajte posledice. Tek tada ste na početku.