Dom bez vrata

Ne postavljanje ličnih granica je kao dom bez vrata, gde i nepozvani gost može da uđe kada god želi. Sa druge strane, postavljanje previše strogih granica vodi do izolacije jer niko ne može da uđe a ni mi ne možemo da izađemo. Naravno cilj je pronaći tu zlatnu sredinu.

Kada sam pre nekoliko godina počela da pišem blog, naslov je došao spontano, bez mnogo razmišljanja. Nekima nije bilo jasno i pitali su zašto granice?  Vremenom su shvatili da mislim na balans  i zdrave granice, koje štite nas i one koje volimo.

Zapitala sam se tada gde sam ja u svemu? Zatvorila sam privremeno vrata i krenula redom da pregledam svaku moguću sferu. Još uvek učim da kažem to čuveno ne prvenstveno onima koje volim (baš zato što ih volim), zatim ostalima koje možda manje volim (a možda i ne), trebam i ne trebam, prihvatam il ne prihvatam. Nekada mi je prijalo a nekada mi je iskreno bilo žao.

Sada je situacija još komplikovanija. Svi zajedno imamo razlog za kolektivno ne psihološkom pritisku koji nam svakodnevno krade život. Ljudi su u traumi, uplašeni, umorni i prilično zbunjeni. Pandemija čini svoje a posledice će tek da se broje. Treba pronaći dodatne mere i načine da se zaštitimo.

Ne dozvolite da vam šetaju nepozvani po dvorištu, lome cveće i bagrenje. Probudite se i krenite u prolećno spremanje. Napravite spisak svega što vas raduje. Radite sa strašću to što volite. Usmerite pažnju i energiju na zdrave misli i situacije. Prilagodite, promenite navike, uvedite nove jer uvek može i treba bolje.