Dijalektika pronalaženja
Prva simpatija, srednja čkola. Nedokučiv, svestan sebe. Gledanje i traženje po školskim hodnicima. Čekanje da ga sretneš u prolazu. Ipak, gleda te. Zadirkuje. Dve godine stariji. Mala: skupljena kosa, pletenica, patike, farmerice i dva ruksaka. Jedan za skolu drugi za balet. Svaki dan. Između sendvič i trk. Za priču nije bilo vremena, nekoliko rečenica. Ipak, saznala šta čita. Od tada zavolela Hermana, upoznala Demijana, Sidartu, Sinklera, Harija, Zlatoustog, Narcisa i dijalektiku pronalaženja, sebe a ne drugoga.
"Ja sam bio hitac prirode, hitac u neizvesno, možda radi nečeg novog, možda ni radi čega, i moj poziv bilo je jedino to da taj hitac iz pradubine pustim da dejstvuje, da osetim u sebi njegovu volju i da ga načinim potpuno svojim. Jedino to!"
"Demijan" - Herman Hese
" Nema nijedne , nijedne, nijedne dužnosti za probuđene ljude osim ove jedne: tražiti samoga sebe, postati čvrst u sebi samome, napipati svoj vlastiti put koji vodi unapred, kuda god bilo da vodi. Pravi poziv za svakoga bio je samo jedno: doći do sebe samoga."
"Ja sam bio hitac prirode, hitac u neizvesno, možda radi nečeg novog, možda ni radi čega, i moj poziv bilo je jedino to da taj hitac iz pradubine pustim da dejstvuje, da osetim u sebi njegovu volju i da ga načinim potpuno svojim. Jedino to!"
"Demijan" - Herman Hese
Comments
Post a Comment