POSTAVITE GRANICE

Rekao je, piši, samo piši... Ne vraćaj se da čitas. Samo napiši sve sto imaš u sebi. Ali toliko toga ima da ne znam odakle da počnem. Onda preskaci. Piši šta sada osećaš, posle ćeš se vratiti na staro. Znači treba da pišem od momenta kada sam „ znala “.  Nije to bio onaj osećaj kao da se znamo hiljadu godina unazad pa kroz više života. Samo sam se opustila, shvatila da postoji dobro nasuprot zlu i  osetila kako to ubuduće da razlikujem. Sada znam i ne brinem, savršeno radi ta kosmička ravnoteža. Postavlja tačno sve gde treba otvarajući put uvek nečemu novom, nečemu veličanstvenom.  Prvo vas nauči da transformišete svoje okolnosti i da se borite. Onda vas nauči šta su fleksibilnost i prilagodljivost. Morate biti nežni i savitljivi kao trska. Morate pronaći svoju ličnu filozofiju, onu u koju ćete da verujete i da je sledite. Sve ostalo prepustite univerzumu, koji savršeno zna. Kako? To je pitanje za koje ću tek potražiti odgovore.  Zato pišem, zaboravljam izgovore....

Ako razmotrite svoj motiv da uradite bilo šta, videćete da je to zato što verujete da ćete tako biti srećni. Primarni cilj svih ljudi na planeti je da se dokopaju sreće. Postavlja se pitanje, ko ili šta treba da vas usreći? Partner, novac, posao, kuća ili automobil? Na ovaj svet došli ste sami, sami ćete ga i napustiti. Svaki plan u kome učestvujete, svaka aktivnost u životu, ima jednu konstantu: vas. Niste uvek isti, ali uvek ste deo plana. Sve ostalo dolazi i prolazi - roditelji, partneri, prijatelji, saradnici, imovina, okolnosti, situacije. Vaša sreća potiče od vašeg stava a ne od spoljnih faktora. Imate moć da izaberete način na koji želite da se osećate. Primenite to u praksi. Ako je vaš lični mentalni stav ispravan, čak i ako ostanete u neprijateljskoj atmosferi, osećaćete se srećno. Kao što ne treba da prenosimo odgovornost za svoju srecću na druge isto tako nismo odgovorni za sreću drugih. Barem ne sve vreme. To može da bude naš posao kratko ali trajna sreća je lična odgovor...

Nedavno sam pročitala kako i zašto odrasli igraju igru "Gluvi telefoni". Znate ono: Šapnete jednoj osobi nešto a ona to prenese drugima, malo nešto doda jer se ne seća bas tačno a i da bude zanimljivije. Taj drugi malo pogrešno čuje, tako mu nekako i odgovara, pa sada on još malo doda čisto da popuni neke rupe u zapletu i da bude uverljivije kako bi mogao i sam da poveruje u to što dalje priča . Kako i sam nije baš uveren u to što je dodao, svaki put nešto ispriča malo drugačije.   Posle nekog vremena, ti novi dodatno ulepšaju priču , da se ne lažemo, izmisle bar trećinu da bude zanimljivije. Ovi naredni, pošto im se priča nešto i ne slaže, da ne ispadnu lažovčine, nastave sa prerađenom i nedavno proširenom svojom verzijom iste priče. Na kraju iskreno, više niko ni sam ne zna gde je sve počelo i odakle sva ta priča.   Da li to rade da bi ispunili svoje živote ili da opravdaju svoje nezadovoljstvo? Stručnjaci kažu da sve trenutne situacije poredimo sa našim prethodnim iskustvi...

Naše društvo uvek spremno prihvata izgovore kojima se umanjuje licna odgovornost za sve što se smatra nepoželjnim. Čak i pušači kada obole od raka pluća, pre krive duvansku industriju nego sebe i svoju lošu naviku. Kako drugačije da se oslobodimo tereta koji nas pritiska nego da za svaku vrstu nezadovoljstva i neprimerenog ponašanja pronađemo krivicu u drugima? Držeci se takvog pristupa, dobijate samo isprazan osećaj da ste oslobođeni krivice i uzaludnu nadu da postoje laka rešenja. Nema lakih rešenja. Jedini način da dođete do trajnog rešenja nekog problema jeste da radite na njemu, sami ga rešite, iz toga nesto naučite i to što ste naučili primenite u budućnosti. Filozofski gledano, odsustvo razmišljanja leči se razmišljanjem. Pronadite uzroke, razmotrite ih iskreno i objektivno sagledajte posledice. Tek tada ste na početku.

Pas laje na ogledalo jer ne zna da vidi sebe samog, nego misli da je to drugi pas. Čovek zna šta vidi ali slabo to koristi. Za popravku, neophodno je da se dublje zagleda. Iz nekog razloga to teško ide. Možda odmaže sama priroda oka koja  je takva da gleda napolje i ne može da vidi sebe. Uvek lakše primetimo trn u tuđem oku nego brvno u rođenom. U redu je gledati tuđe mane i ponašanje, rezimirati  i kritikovati ali pre svega zbog sebe, radi sopstvene promene i usavršavanja. Budite dosledni i prvi izbegavajte to što osuđujete. Ne radi drugih, radi sebe.

Većina ljudi pred sam kraj svoga života shvati da najviše žale za onim što nisu uradili a imali su šansu. Kaju se zbog propuštenih prilika, rizika koje nisu preduzeli, strahova sa kojima se nisu suočili, rečima koje nisu izrekli. Da biste živeli život u pravom smislu potrebna je ta doza rizika, izlazak iz svakodnevne zone komfora. Da biste nešto promenili, morate prestati da idete linijom manjeg otpora. Nailazićete na prepreke i neuspehe, neće uvek biti ugodno ali samo tako možete promeniti nešto. Ne plašite se poraza, oni  su najvažniji deo sazrevanja, najbolji učitelji. Važno je da shvatite pouku i sačuvate entuzijazam. Sloboda je sa druge strane straha. Pređite tu reku. Život brzo prolazi a ne nudi reprizu.

Svi veliki mislioci, naučnici, filozofi, pesnici svoju inspiraciju tražili su u prirodi. Čak je i Njutn formulisao zakone gravitacije dok se odmarao pod drvetom jabuke. Boravak u prirodi višestruko je koristan. Ima isceljujuce, lekovito dejstvo, pomaze kod razvijanja kreativnosti, utišava neprestano brbljanje u našem umu i omogućava da ono što je izuzetno u nama dođe do izražaja. Važno je da tokom boravka u prirodi uspostavite vezu sa njom. Posmatrajte, uživajte u njoj, proučavajte je. Zastanite, sedite, hodajte bosi, lezite na travu, zagrlite, volite prirodu. Ona će vam višestruko vratiti a vi joj se zahvalite na svim darovima koje vam pruža, bez rezerve i računa. Plitvička jezera Fotografija 2018. godina